Tags

Related Posts

Share This

„TURSKA VOJSKA U JADNOM STANJU – BEZ PUŠAKA, TELEFONA, BOLNICA, VODE…“

Milan Lazarević, PRAG

Font size

Share on facebookShare on twitterShare on emailShare on printShare on favoritesMore Sharing Services0

četvrtak, 08. novembar 2012 12:33

Tako su izveštavali britanski i češki listovi o pohodu bugarske vojske na Istanbul, kojim je kulminirao Prvi balkanski rat pre 100 godina
(ilustracija iz novina od pre jednog veka: bugarska vojska pobeđuje tursku kod Lozengrada)

Bugarska vojska se približava Istanbulu. U gradu vlada pometnja i strah pred upadom Bugara, tako je izveštavao na današnji dan, pre tačno 100 godina, britanski Dejli ekspres (The Daily Express).

Bio je to, kao piše na Internet portalu najtiražnijeg češkog nedeljnika Tiden (Tyden), vrhunac Balkanskog rata (bugarska armija je posle ključne pobede savezničke srpske vojske nad glavninom turskih snaga kod Kumanova, krenula prema Istanbulu koji joj je bio najbliži -prim.ML). Tiden, koji često ima hvale vredan običaj da neke krupne događaje iz prošlosti obeleži objavljivanjem autentičnih izveštaja novina o njima, citira ovaj britanski list a, takođe, i izveštaje čeških listova ovim povodom.

bug srb grc cgr turska hidra

Ilustracija: Bugari; Srbi, Graci i Crnogorci likvidiraju tursku hidru

U Bosforu su pripremljene lađe kako bi mogle da, ako zatreba, sultana za pola sata s celim haremom prebace u Skutari, izveštavala je češka Narodna politika. Bugarska armija je prodrla duboko, došla na samo 40 kilometara od prestonice Osmanske imperije i ugrozila snabdevanje grada pitkom vodom. Vladavina Turske u Evropi, kojoj su dotle pripadali  Albanija, Kosovo, Makedonija, gradovi Skoplje i Solun, bila je pred krajem.

Bugarski kralj Ferdinand odlučan je da udje u Carigrad i da se tamo kruniše u istočno-rimskog cara, piše Narodna politika koja je Balkanskom ratu posvećivala svaki dan po tri-četiri strane. Kralj, kako se tvrdi, želi da u slavnoj carigradskoj džamiji Aja Sofija, nekadašnjoj vizantijskoj, hrišćansjkoj crkvi, ponovo postavi krst.   Ulazak Bugara u Carigrad se očekuje svakog trenutka, dramatično objavljuje ovaj list koji, ipak, upozorava da se Turska obratila za pomoć evropskim silama. Rusija, Austro-Ugarska, Nemačka, V. Britanija i druge sile nisu, međutim, želele da Istanbul dobiju Bugari. I tako je, posle složenih pregovora, bugarsko osvajanje Istanbula zaustavljeno pa kralj Ferdinand nije postao novi vizantijski car…

bug car istanbul

Ilustracija: bugarski car gazi po zaplenjenim turskim zastavama

No, takav ishod u Pragu tog 8. novembra 1912. niko nije mogao ni da sluti.

Bugari imaju u svojim rukama vodovode Carigrada, pisala je Narodna politika. Česi su s velikom pažnjom pratili ova zbivanja i navijali za balkanske saveznike, posebno za slovensku braću Srbe i Bugare, u ratu za vraćanje Turaka u Aziju, odakle su od 14. veka uspevali da prodru ne samo do Beča nego i severnije za oko 160 kilometara tako da krajem 17. veka drže u opsadi drugo po veličini češko mesto, metropolu Moravske,  Brno.

Uspehe Bugara omogućavalo je i jadno stanje turske armije koja je bila iscrpljena pre toga ratom s Italijom za Libiju. Haos u turskoj vojsci izveštač Dejli ekspresa upoređuje sa stanjem francuske vojske posle poraza na Vaterlou (Waterloo).

Abdulah paša, vrhovni komandant, sedeo je celi dan u centru svog štaba, i bio je upućen, ukoliko se uopšte mogao orijentisati na bojištu, samo na svoj dvogled. Nije imao ni telegraf ni telefone, ni bežičnu telegrafiju. Nije bilo ni aeroplana.  Bespomoćan i u očaju čamio je u centru svojih 100 hiljada vojnika. Moglo se videti kako celi pukovi pune boce vodom iz bara. Ranjenima nije pružana nikakva pomoć, niti su evakusaini sa bojišta. Ko je mogao da hoda, išao je, kad više nije mogao padao je i tu je ostajao. Nije bilo nikakvih prihvatnih mesta za ranjene, nikakvih bolnica. A u naoružanju nije bilo nijedne moderne puške…

bug tur vojnici voda

Ilustracija: bugarski vojnik daje vodu turskom ranjeniku

Repoteri su se iščuđavali, posebno nad tim kako turska vlada nije u stanju da snabdeva svoju vojsku koja je uz železničku prugu, na svega 60 kilometara od Istanbula. Ukratko, vojska koja je nekada u Evropi izazivala ogroman strah bila je u potpunom rasulu…

Na drugoj strani, bugarska vojska imala je sjajno organizovanu zdravstvenu službu u kojoj je bilo i šest čeških lekara koji su došli u pomoć slovenskoj braći. Udruženje čeških lekara se javno zahvalilo svojim članovima koji su se masovno  prijavili za pomoć slovenskoj braći ali za sve nije bilo mesta, a verovatno ni potrebe da tamo podju.

 

Milan Lazarević, PRAG

 

Share on facebookShare on twitterShare on emailShare on printShare on favoritesMore Sharing Services0

četvrtak, 08. novembar 2012 12:33

Tako su izveštavali britanski i češki listovi o pohodu bugarske vojske na Istanbul, kojim je kulminirao Prvi balkanski rat pre 100 godina
(ilustracija iz novina od pre jednog veka: bugarska vojska pobeđuje tursku kod Lozengrada)

Bugarska vojska se približava Istanbulu. U gradu vlada pometnja i strah pred upadom Bugara, tako je izveštavao na današnji dan, pre tačno 100 godina, britanski Dejli ekspres (The Daily Express).

Bio je to, kao piše na Internet portalu najtiražnijeg češkog nedeljnika Tiden (Tyden), vrhunac Balkanskog rata (bugarska armija je posle ključne pobede savezničke srpske vojske nad glavninom turskih snaga kod Kumanova, krenula prema Istanbulu koji joj je bio najbliži -prim.ML). Tiden, koji često ima hvale vredan običaj da neke krupne događaje iz prošlosti obeleži objavljivanjem autentičnih izveštaja novina o njima, citira ovaj britanski list a, takođe, i izveštaje čeških listova ovim povodom.

bug srb grc cgr turska hidra

Ilustracija: Bugari; Srbi, Graci i Crnogorci likvidiraju tursku hidru

U Bosforu su pripremljene lađe kako bi mogle da, ako zatreba, sultana za pola sata s celim haremom prebace u Skutari, izveštavala je češka Narodna politika. Bugarska armija je prodrla duboko, došla na samo 40 kilometara od prestonice Osmanske imperije i ugrozila snabdevanje grada pitkom vodom. Vladavina Turske u Evropi, kojoj su dotle pripadali  Albanija, Kosovo, Makedonija, gradovi Skoplje i Solun, bila je pred krajem.

Bugarski kralj Ferdinand odlučan je da udje u Carigrad i da se tamo kruniše u istočno-rimskog cara, piše Narodna politika koja je Balkanskom ratu posvećivala svaki dan po tri-četiri strane. Kralj, kako se tvrdi, želi da u slavnoj carigradskoj džamiji Aja Sofija, nekadašnjoj vizantijskoj, hrišćansjkoj crkvi, ponovo postavi krst.   Ulazak Bugara u Carigrad se očekuje svakog trenutka, dramatično objavljuje ovaj list koji, ipak, upozorava da se Turska obratila za pomoć evropskim silama. Rusija, Austro-Ugarska, Nemačka, V. Britanija i druge sile nisu, međutim, želele da Istanbul dobiju Bugari. I tako je, posle složenih pregovora, bugarsko osvajanje Istanbula zaustavljeno pa kralj Ferdinand nije postao novi vizantijski car…

bug car istanbul

Ilustracija: bugarski car gazi po zaplenjenim turskim zastavama

No, takav ishod u Pragu tog 8. novembra 1912. niko nije mogao ni da sluti.

Bugari imaju u svojim rukama vodovode Carigrada, pisala je Narodna politika. Česi su s velikom pažnjom pratili ova zbivanja i navijali za balkanske saveznike, posebno za slovensku braću Srbe i Bugare, u ratu za vraćanje Turaka u Aziju, odakle su od 14. veka uspevali da prodru ne samo do Beča nego i severnije za oko 160 kilometara tako da krajem 17. veka drže u opsadi drugo po veličini češko mesto, metropolu Moravske,  Brno.

Uspehe Bugara omogućavalo je i jadno stanje turske armije koja je bila iscrpljena pre toga ratom s Italijom za Libiju. Haos u turskoj vojsci izveštač Dejli ekspresa upoređuje sa stanjem francuske vojske posle poraza na Vaterlou (Waterloo).

Abdulah paša, vrhovni komandant, sedeo je celi dan u centru svog štaba, i bio je upućen, ukoliko se uopšte mogao orijentisati na bojištu, samo na svoj dvogled. Nije imao ni telegraf ni telefone, ni bežičnu telegrafiju. Nije bilo ni aeroplana.  Bespomoćan i u očaju čamio je u centru svojih 100 hiljada vojnika. Moglo se videti kako celi pukovi pune boce vodom iz bara. Ranjenima nije pružana nikakva pomoć, niti su evakusaini sa bojišta. Ko je mogao da hoda, išao je, kad više nije mogao padao je i tu je ostajao. Nije bilo nikakvih prihvatnih mesta za ranjene, nikakvih bolnica. A u naoružanju nije bilo nijedne moderne puške…

bug tur vojnici voda

Ilustracija: bugarski vojnik daje vodu turskom ranjeniku

Repoteri su se iščuđavali, posebno nad tim kako turska vlada nije u stanju da snabdeva svoju vojsku koja je uz železničku prugu, na svega 60 kilometara od Istanbula. Ukratko, vojska koja je nekada u Evropi izazivala ogroman strah bila je u potpunom rasulu…

Na drugoj strani, bugarska vojska imala je sjajno organizovanu zdravstvenu službu u kojoj je bilo i šest čeških lekara koji su došli u pomoć slovenskoj braći. Udruženje čeških lekara se javno zahvalilo svojim članovima koji su se masovno  prijavili za pomoć slovenskoj braći ali za sve nije bilo mesta, a verovatno ni potrebe da tamo podju.